Када отвориш књигу – отвори се срце
Поводом обележавања Националног дана књиге, који се одржава 28. фебруара, у нашој библиотеци спроведена је активност под слоганом „Читајмо гласно“. Ову активност организује Друштво школских библиотекара Србије, а циљ јесте неговање љубави према матерњем језику, развијање интересовања за читање књига, развијање културе читања наглас и читалачке писмености. Реализатори активности били су: библиотекар Милош Крнетић, учитељица Снежана Маричић, као и наставница српског језика и књижевности Милица Милошевић.
Ученици од првог до осмог разреда читали су омиљене текстове у простору школске библиотеке. Млађи ученици су имали прилике да чују како би и сами могли да читају, узимајући у обзир напредак у брзини и изражајности читања, док су старији имали прилике да се подсете како је њима некада било и колики помак су остварили редовним и вредним радом. Ученица Јелена Ковачевић млађима је читала одломке из „Јежеве кућице“ Бранка Ћопића, а потом је уследило читање за старије и нешто озбиљније. Том приликом поменули смо Милана Ружића и његову нову књигу „Пун кофер прича“. Речи Матије Бећковића о овом талентованом, младом писцу, рођеном у „најнезгоднији час када се добре књиге помешане са хиљадама других не виде“ усмериле су нам мисли ка правим вредностима. Надамо се да ће наши ученици, временом, научити да сагледају садржај нове литературе и да га критички одбаце. Са друге стране, ми као наставници, не би требало да им превише угађамо смислом сиромашним, а њима допадљивим штивом, са „неизоставним“ илустрацијама, „јер нешто им мора привући пажњу“ и „боље да читају ишта него ништа“. Ако већ схватамо да је у време дигитализације неопходно повратити ученике ка свету књиге и читању као немерљивој вредности, онда нека то буде посредством речи и дела која су сама по себи вредност. Трајна. Не заборавите, Марк Твен је рекао: „Човек који не чита добре књиге нема никакве предности над човеком који их уопште не зна читати.“
Милица Милошевић,
наставник српског језика и књижевности
