Бајковита прича о школском звону ОШ ,,Марко Пајић“ у Вичи, почиње у Вршцу, родном месту наставника биологије, и дугогодишњег радника наше школе, Чедомира Лалића, који нам ју је испричао. Не жалећи време, наставник Чедо причао је, а ми смо пажљиво слушали и бележили.
Звоно је изливено у Вршцу 1887. године по наруџбини брачног пара Јоксима Маричића и Смиљке Маричић. На звону је са унутрашње стране записано: ,,Јоксим Маричић и његова жена Смиљка поклонише ово звоно школи за спомен свога сина Саве“.
Бурна времена српске прошлости брзо су текла, а звоно је остајало и постојало…
Почиње Први светски рат… Аустроугарска војска скида звона са школа и цркава, са светиња, у ратне сврхе, са циљем да их излије у топовске цеви. То би се догодило и са звоном наше школе, али га је једна бака, ћерка овог села, Милуника Маричић, скинула и закопала у земљу. Храбри подвиг Милунике, а то име и носе хероји, сачувао је звоно и очувао симбол једне школе, али и симбол једне епохе. Када се рат завршио, звоно су мештани Виче ископали и вратили школи.
Почетком двадесетих година 20. века сељани су сакупили прилог са намером да изграде цркву. Међутим, заслугом тадашњег учитеља, Александара Суханова, прилог је искоришћен за изградњу школе, а црквене власти су подржале градњу. Године 1932. изграђена је и црква, као захвалност за прилог намењен изградњи школе, светињи се поклања звоно ‒ симбол опстанка, симбол просвете и вере.
Године 1980, на обележавање стогодишњице постојања школе, црква је звоно вратила, као поклон школи, а за њене потребе изливено је ново. Звоно се вратило тамо где је првобитно било, у својој матичној кући, сада носећи и дух православља у себи, судбином која га је везала за цркву у Вичи.
Данас, ово звоно стоји на главном улазу школе, а заменило га је електронско. Причу о њему не заборављамо јер је поклон, јер га је бака Милуника сачувала од непријатељске војске, јер су се њиме школа и црква међусобно помагале, јер представља симбол наше мале, вековечне и неуништиве школе.
Школски библиотекари
1 Comment
-
Hvala za ovako divnu objavu i sve što sam u mojoj bivšoj školi naučila. Posebna zahvalnost nastavniku Čedu što nas je sve podsetio i da drugima to bude lep primer.
Vaša bivsa učenica, praunuka bake Milunike Maričić, Vesna