Још од 1998. године у свету се обележава Дан љубазности. Тада је у Токију донета декларација која говори о толеранцији и прихватању различитости, а 13. новембар је изабран за Светски дан љубазности.
Час одељенског старешине претворили смо у малу радионицу. Указали смо на значај љубазности и доказали да је сваког дана пружамо другима.
Пре свега, подсетили смо се четири чаробне речи Бранка Стевановића, хвала, молим, извини, изволи којима се ружно понашање лечи. Ове стихове преточили смо у врлине као што су љубазност, љубав, срећу, поштовање. Погледали смо кратак филм Color yor world with kindness (извор You Tube) који говори о начинима како љубазношћу можемо обојити цео свет. Ученици су са одушевљењем пратили радњу филма и у њему препознали своје поступке.
Одлучили смо да направимо Теглу љубазности. На веселим, шареним картицама ученици су записивали начине којима су тог дана према неком били љубазни. Исте су прочитали једни другима и сместили их у теглу. Задатак је да сваког дана правимо картице на исту тему. Сигурни смо да ће се наша тегла брзо напунити овим срдачним, љубазним речима.
Други део часа посветили смо креирању плаката на исту тему. Убрзо је површина хамера преплављена илустрацијама на којима се одмах препознају поверење, пружање помоћи другима, дељење, осмех, радост, све оно што чини срећним како нас саме тако и људе у нашем окружењу.
Љубазност није урођена врлина већ се временом учи. Доказано је да љубазност према другима директно утиче на нашу срећу. Трудићемо се да је ширимо свуда око себе, јер једино тако растемо у добре, здраве личности и тим путем цео свет чинимо једним лепим и срећним местом.
Јелена Луковић
Основна школа „Марко Пајић“
Издвојено одељење Доњи Дубац
