„Јесен се јесен рана,
Прострла преко грана.
У жутом ауту стиже
И жуто лишће ниже.“
Како стихови Душана Костића на прави начин дочаравају лепоту јесени, тако смо и ми на свој начин исте лепоте преточили у разне творевине.
Прве промене у природи уочили смо на часу српског језика проведеног у природи, у оближњој шуми, где смо лепоте овог дражесног годишњег доба упијали свим чулима. Запажени звуци, мириси и боје украсили су пре свега дечје литерарне радове.
Затим смо пожелели да нашу учионицу претворимо у мали јесењи кутак. Поглед кроз прозор употпунили смо сувим лишћем. Причвршћени провидном фолијом, сваки лист, јединствен по својој боји и облику пронашао је своје место на јесењој завеси.
Одлазак ласта на југ је још један битан догађај овог периода. Вештим покретима маказа и бојица створили смо цело јато. Ласте необичних боја спремне су за полазак. Као да сваког тренутка чекају да се прозори отворе и да крену на свој далеки пут.
На часу ликовне културе указали смо на шареноликост јесењих боја. Испод папира поставили смо јесење лишће. Ученици су затим прелазили преко папира хладним воском, лаганим покретима. Користећи водене боје и темпере пред њима се отворила палета јесењих боја. Наше дрво у учоници добило је ново, шарено лишће. Ученици су са одушевљењем посматрали своје рукотворине, чијим стварањем су показали велики таленат и креативност. Наставићемо овим путем, увек тежећи да лепоте наше природе прикажемо на јединствен начин.
Основна школа „Марко Пајић“ Вича
Издвојено одељење Доњи Дубац
Јелена Луковић
