Разноврсност и познавање разних језика је богатство, али не треба занемарити јединствену улогу српског језика за све који живе у нашој земљи, чињеницу да нас он одређује као припаднике једне нације и културе, чиме се показује као оно основно што нас све повезује.
Данас се обележава Дан матерњег језика, у нашој земљи и земљама широм света. Генерална скупштина УНЕСКО је 1999. године прогласила Дан матерњег језика, у знак сећања на студенте који су, 21. фебруара 1952. године, убијени у Даки, у Источном Пакистану, данас Бангладешу, јер су протестовали због тога што њихов матерњи језик није званични.
Матерњи језик је онај језик који дете прво научи или језик који дете најбоље зна и користи, односно језик с којим се особа идентификује и језик којим говори мајка. Са становишта науке о језику, он представља језик на којем мислимо, сањамо и рачунамо, будући да све те функције спадају у ону врсту која се усваја у првом језику, па се и даље раде на том језику.
Забрињавајуће је то што у Србији има младих који заврше школовање, а не овладају српским језиком.
Ученици наше школе су данас својим залагањем и такмичарским духом учествовали у квизу у ком су показали лепо знање свог матерњег језика. Овим активностима наша школа је подсетила наше мале ученике на важност чувања српског језика и ћирилице. Неки од назива занимљивих игрица били су: На слово на слово, Заврши пословицу, Пронађи антониме речи, Склопи реченицу… Поред знања, малишани су показали и своје физичке вештине јер су за сваки тачан одговор имали право да добију још један поен ако погоде наш импровизовани кош.
Порука са данашњег часа била је да заједничким снагама треба да савладамо, најбоље што умемо, свој матерњи језик: читајући добре писце и служећи се нормираним језиком кога учимо из наших граматика и Правописа српског језика.
Маријана Стефановић
