„Свети Сава је одредио крст којим се крстимо, језик којим говоримо, писмо којим пишемо, пут којим идемо. Има томе већ осам векова и тај пут и тај језик и то писмо и тај крст нису изван нас него у нама и не можемо их изгубити ако не изгубимо себе и своје унутрашње једро.“
Матија Бећковић
Српска православна црква и све школе данас славе првог српског архиепископа и утемељивача српске просвете, градитеља многих цркава и манастира, доброчиниоца, измиритеља, одбеглог принца и светитеља – Светог Саву.
И ове године потрудили смо се да школску славу обележимо на начин достојан личности коју славимо, подсетивши све присутне да је неопходно сагледати и преиспитати сопствену унутрашњост, преобликовати је и очувати у тешким и бурним временима и изазовима које живот са собом носи.
Обележавање Савиндана традиционално смо започели одласком у цркву Светог пророка Илије. Након литургије, свештеник Немања Матејић одржао је беседу о снажном култу Светог Саве, значају цркве и православне заједнице, са посебним освртом на косовски завет и страдалну ситуацију српског народа, који вековима не посустаје пред недаћама које су га задесиле. У нади да ће се топла Савина рука наткрилити над свима нама напустили смо цркву и упутили се ка школи.
Свечану приредбу у школским просторијама отворио је хор неизоставном светосавском химном, а даље су се низале рецитације ученика млађих и старијих разреда. Осећај припадности домовини и православљу битан је за развој сваког младог бића. Стога су за ученике, поред посете цркви, посебно значајне биле легендарне приче о Светом Сави, које уче понашању у складу са врлином. У њима је Свети Сава представљен као мудрац и просветитељ; кротак и смеран када примерним понашањем то заслужимо, строг онда када посустанемо, заборавимо на ближњег, преваримо, изневеримо и одбацимо. Кажњавајући освешћивао је и враћао на пут доброте и поштења, а награђујући учио је захвалности и свести о божијој благодети, чак и у тренуцима када одбијамо да у њу поверујемо.
Пост као основ православне вере и једино сигурно средство у борби против гордости, похоте и злих помисли, посебно је истакнут у народном предању „Улази ли гријех на уста?“ које су успешно драматизовали ученици шестог разреда. То предање, које на првом месту говори о очишћењу тела и душе, посредно казује и о површности као пороку, а наше ученике подсећа да је несебично давање себе врлина којој треба тежити. Зато нас је, након сечења славског колача, свештеник поново опоменуо да је задатак ученика да се у потпуности окрену Господу, науци и доброти, а задатак нас, родитеља и наставника њихових, да их сопственим примером усмеравамо ка претходно поменутом.
Поводом Савиндана традиционално је одржан и турнир у стоном тенису. Победник турнира је Алекса Јоровић. Друго место заузела је Ивона Ћурчић, а треће Илија Чакаревић.
Захваљујемо се учесницима у приредби, као и родитељима који су дошли да нас подрже.
Срећна нам свима слава и живели!
Милица Милошевић, наставник српског језика и књижевности
