,,Дражесна госпођо Зимо, ох, како сте само отмени и стасити откад сте збацили гломазни бели плашт!” Та, нико вам не би дао да сте старији од два месеца, а за просечну зиму то је успех!“- рече Пролеће. „Драги младићу Пролеће, хвала за дивне речи, тако враголасте и заносне, ко би им одолео?! Враћају у младост мене уморну од покривања брегова, звери, трагова иза њих! Лепоту видиш, драги мој, јер је носиш у својој зеленој рашчупаној коси, невиним очима, души широкој као континент. Толико си мио да ти поклањам време! Ево, дајем ти март, приде, Баба Марту остављам код себе“, рече Зима.
И ето, 1. март је Дан комплимената!
Комплименти нису компликовани. Нит мањег улога, нит веће добити! Давалац срећан јер је усрећио, прималац срећан јер је усрећен… Но, није реч о трговини! За комплимент, тај похвални чин обраћања, мора да се има таленат и добра намера – лепо изрећи, лепо и примити. Право умеће! Јер од тога крила расту, ветар их подупире, тло је паперјасто.
Пробали су и ђаци да комплементирају, мали, и они већи, и они највећи. А срећа на крајњим примаоцима била је нај! Наааајвећа!
Данијела Шундерић
