Мај је месец у ком свечано прослављамо дан наше школе, а ове године то и је месец у ком приказујемо све активности које смо реализовали у претходном периоду.
Решили смо да баш на Дан школе прикажемо рад на пројекту које носи име велике Рајке Боројевић, о чијем смо лику и делу истраживали претходних месеци.
Како је све почело? У децембру нас је ученица осмог разреда, Милица Тадић, обрадовала првом наградом на републичком литерарном конкурсу „Млади чувари српске народне културе 2024“ које је расписало Удружење „Чувари дела Вука Караџића“ из Чачка. Написавши рад на тему „Који добар оно јунак бјеше“, драмски текст прилагођен за потребе школске позорнице, Милица је оживела сећање на херојину једног времена, Рајку Боројевић, велику добротворку драгачевског краја. Рајка Боројевић је, као што је већ познато, оснивач Драгачевске задруге жена у Доњем Дупцу, чија је првобитна делатност била ткање. У драмском тексту оживљене су златне године Доњег Дупца и приказан је колективни портерет Драгачеваца тог времена.
Овај текст је послужио као инспирација за реализацију пројекта у ком смо објединили наставу више предмета. Свесни чињенице да је интердисциплинарна настава оно чему савремено образовање тежи, користили смо корелацију различитих предмета (српског језика и књижевности, историје, музичке културе, ликовне културе, информатике и рачунарства, предузетништва) како бисмо приказали једну личност, веома важну за овај крај, али и једну епоху, које се како време пролази, мало ко и сећа.
Централни део свечане приредбе поводом Дана школе представљала је изведба комада „Који оно добар јунак бјеше“. На идеју да се комад постави на сцену дошла је наставница српског језика и књижевности, Маријана Главоњић, која је и редитељ комада. Публика је била одушевљена призорима из живота Драгачева средине 20. века и наше глумце је поздрављала великим аплаузима. Кроз ликове Стане, Милована, Добромира, Милене, Боривојке, Јована, Драгојла, Спасоја и велике Рајке Боројевић успели смо да пренесемо како је то некада изгледало. Драмску радњу пратиле су хорске изведбе традиционалних српских песама: „Мој голубе“, Српкиња је мене мајка родила“ и „Ово је Србија“. Хор је уз звуке гитаре пратио Александар Петровић, наставник музичке културе. Како би утисак био потпун, радњу драме је дочарала презентација у виду кадрова и старих слика Драгачевске задруге жена, ткачке делатности тог доба и делатности Драгачевске задруге жена уопште, коју је заједно са ученицима реализовала Ивана Басарић, наставница информатике и рачунарства.
Наш педагог, Милена Лековић, заједно са ученицима, поставила је изложбу фотографија посвећених Рајки Боројевић и несебично помогла у постављању комада на сцену. Учитељице, Снежана Маричић и Душица Сатарић, реализовале су ученичку изложбу радова на тему ткачке традиције и старих заната.
Велику захвалност дугујемо Музеју трубе у Гучи и Центру за културу општине Лучани у Гучи који су нам несебично изашли у сусрет у постављању сценографије за комад. Наш мештанин, Жељко Костић, позајмио нам је реквизите за велики део сцене, на чему смо му посебно захвални. Приредбу су нам улепшали ученици који похађају фолклорну секцију КУД „Милан Благојевић“— Наменска“ изведбом кореографије „Мала Србија“.
Част нам је што је наша приредба остала забележена дивним фотографијама и снимком које су направили Раде Герзић и Горан Матовић.
У наставку погледајте кадрове са свечаности и уживајте, као што смо и ми уживали док смо припремали овај значајан пројекат.
Маријана Главоњић
