Има ли шта пријатније од ненаданог дара?! Библиотека у Гучи даривала је нашу школу представом „Весели кловнови”. Глумци позоришне трупе из Ниша, Александар Стевановић и Младен Милојковић, развеселили су својим извођењем и мале и велике ђаке подједнако. Мајсторски су их анимирали, навели да се покрену, разиграју тело и глас, ослободе укочености и стидљивости, мудрују, увиђају добро и лоше, другарско и себично, да добро премере и одаберу праву страну. По свом нахођењу наденули су име шареним кловновима и драговољно се определили срцем, и само срцем, „Мумији‘’ или „Фараону’’. Склековали, степовали, реповали, српску жицу што на коло кида развезали, цртали египатског слона на три, четири ноге, филозофирали о томе како је квар у овој представи љубомора и дефинисали је као „нешто што неко жели… а други има”. Како верна спознаја!!!
Сваком се деси да буде пристрасан, помало неправедан, и нама се десило. Срећом, оно нешто што непогрешиво лечи постоји и увек је сјајан избор – чаробно старо „извини’’. Отвореног срца, очима које зраче захвалношћу за доживљени тренутак, редак и драгоцен нама, чуварима божанских шума и гора, деца су се поздравила са глумцима. Грајом и мишицама сплетеним у неспретни, кошчати, а савршен загрљај са глумцима, ни тесан, ни преголем, таман за сваког, продужили смо даље, свако на своје… исти ми, али различити.
Данијела Шундерић
