Хлеб у нашим животима има веома значајно место. Од њега нам живот значи. Он нас храни, чини да растемо, да будемо добро и здрави. Хлеб има симбол живота. И сам српски народ има велико поштовање према њему. Не баца га баш тако олако, па чак и мрвицама које се истроше, хране небеске птице.
Подстакнути причом о хлебу и уопште о значају истог, деца су на веронауци направила неколико хлебова која се у теологији називају Нафора или просфора. Овај Хлеб се доноси у Цркву, на Литургију, и њиме свештеник врши проскомидију. Из њега се вади Агнец, који представља Исуса Христа и народ и свештеник се њиме причешћује. Ваде се честице за Пресвету Богородицу, Светитеље Божје, али и за здравље и покој наших ближњих.
И као што не можемо да живимо у овом животу без хлеба, тако и у оном духовном животу не можемо да живимо без небеског хлеба, а то је сам Господ Исус Христос. И у молитви Оче наш се молимо да нам Бог Отац дарује насушни Хлеб, које је Тело Христово на Литургији, да њега једемо за живот вечни и спасење.
Немања Матејић, наставник верске наставе
